Ima li očiglednijeg primera višedecenijskog potiranja najpre ljudskog pa ekološkog integriteta, do odsustva ešalona šumarskih stručnjaka čitave Srbije, sa proslave velikog jubileja Šumarskog fakulteta? Još jedan primer autocenzure svesti pred hrabrošću i stručnim stavom dekana Ratka Ristića. Krnji skup na jednoj strani i ogroman aktivizam dekana sa delom akademske javnosti i probuđene stručne svesti. Strah od izricanja i prepoznavanja istine ili podleganje psihologiji straha od suprotstavljanja pretpostavljenom i nepoznatom protivniku.

Ima li apsurdnije situacije u ekološkom suprotstavljanju problemima, od one u kojoj se na očigled Ministarstva zaštite životne sredine i sile „zelenih“ poslaničkih satelita, bake i deke vezuju lancima za mostove i drveće, braneći ono što se kao branjeno, po definiciji ne treba pojaviti nikad. Reke, šume, vazduh i njihov nestanak ili kvalitativno srozavanje, danas, u Srbiji XXI veka, čuvaju i rešavaju ljudi kojima je to strast a ne zanat.

josanica suva 2 Zvanična stranica pokreta Odbranimo reke Stare planine i udruženja Nova Stara planina Ekološke nade u doba pandemije, rasizma  i političkog vodvilja Aktivizam, Odbrana reka, Pravna borba, Priroda Aleksandar Panić

Od obijanja pragova institucija, traženja svog načina za medijskom pažnjom, do suočavanja sa palicama i suzavcem, danas običan svet, nasuprot svim ostalim frustrirajućim posrtanjima, jače od bilo kog „društvenog činioca“ staje uspravno u odbranu života. Ne nekih reka, šuma, protiv nekih dimnjaka, već u odbranu samog života.

Epidemija uništavanja prirode i njenog potčinjavanja samo jednoj kategoriji, brzom, razarajućem i bezobzirnom profitu, dostigla je razmere pretnje životu. Na našem mikro i velikom planetarnom planu, sve je manje prostora bez virusa bezobzirnosti. Između krčenja Amazonije i seče hrasta na Fruškoj gori, razlika je samo u razmeri. Oba nepočinstva vode nas u manje novog kiseonika, veću eroziju, manjak kvalitetnih rezervi čiste vode.

Između merenja kišnice u Boliviji i uništenja korita Rakitske reke, razlike nema. Jedno je finale kriminalnih sprega vlasti i korporacijskih sisača vode, rude, drveta i robovskog rada a drugo je otvaranje jednog od stotina bioloških grobalja planinskih reka, multiplikovanja erozivnih opasnosti i gaženja svih prava života koji se oslanja na nenarušene, oscilujuće vodostaje planinskih potoka.

Sva moguća preča prava na zdravu prirodnu sredinu suspendovana su Uredbama, izmenama zakona i nepoštovanjem onih čiji život vekovima počiva na umerenoj eksploataciji svega što nas okružuje, kamena, drveta, vode, poljoprivrednog zemljišta i vazduha. Biološka nepismenost i osionost da se lažiraju uslovi, prognoze, studije uticaja ili jednostavno, nalaženje mediokriteta svuda gde je okretanje i saginjanje glave negovana osobina, postali su MO kreatora pljačke prirode. Prožimanje podobnih karakteristika ide čitavim sistemom kao metastaza. Od Predsednika , premijera, zbora ministara do nezainteresovanog vodnog inspektora, šumarskog tehničara, portabl gradonačelnika … Sve osim zainteresovanosti za vršenje poverenih funkcija.

Lažna obećanja, kupovinu vremena, proglašavanje nenadležosti, opstrukciju, zatvaranje medija i ignorisanje prijava kršenja zakona u odsustvu osnovnih funkcija pravnog sistema, rada tužilaca i sudova. Sve ovo Srbija gleda decenijama, ipak, zadnjih pet godina sa pravom se mogu nazvati periodom masakra srpske prirode. Srbija je na crnoj strani dobila ucevljene reke, posečene šume, aktiviranje najprljavije metalurške i energetske industrije, razbacivanje najplodnijom zemljom . Na nazovi pozitivnoj strani, su višegodišnji eho zazivanja ekološkog turizma, proizvodnje ekološki prihvatljive hrane, nezavisne poljoprivrede a sve uz refren deljenja vaučera soidarnosti za posetu topionici iz srednjeg veka, toplani i termoelektrani sa nevidljivim filterima i gradskim kloakama na vodoizvorištima .

U ovakvom odnosu snaga, sa uzurpiranim instrumentima odlučivanja i vlasti, sa medijskim magnatima koji prodaju dezinformaciju i ludilo kao vesti, uz „zelenu maglu“ u skupštinskim domovima i forumima, put pravog ekološkog aktivizma bio je trnovit. Značio je, eliminisanje medijske skrajnutosti pristajanjem na inkriminišuće a jalove sastanke sa vlašću svih nivoa, stajanje pred kordonima policije i privatnog obezbeđenja, sedenje, ležanje i logorovanje po mostovima, parkovima, pred buldožerima i rekožderima. Organizovanje više desetina ekoloških skupova. Trogodišnje povlačenje po tabloidima, okupani lažima i sudskim rokovima …

Pokreti aktivista koji brane reke, planine, gradske parkove, svekoliki vazduh, ponovo staju jedan uz drugog. Okupljaju se 13. juna pred Nemanjinom 11. Bez mnogo iluzija, svesniji da između svega što čini život i njegove totalne degradacije i uništenja stoje samo oni, njhova hrabrost i svest.

Autor teksta: Aleksandar Panić

activist of the "Defend the Rivers of Stara Planina (Balkan Mountains)" movement 

Share the info

Do you support defending the rivers of Balkan Mountains?