U vreme kada se jedni sa drugima bespoštedno svađamo oko koristi ili šteta od 5G tehnologije i vakcina, kada nam se baca prašina u oči dnevnopolitičkim temama i nesuvislim TV spotovima tako da nam se sve smuči do kraja i svede na loše režiranu osnovnoškolsku predstavu, predstavljam vam malog „prijatelja“ koji je postao nezaobilazan začin na svakoj trpezi i nalazi se u telima otprilike 90% nas.

Upoznajte GLIFOSAT. Rodio se 1974. godine kao novorođenče „Monsanta“; patent je istekao 2000. i danas ga proizvode i mnoge druge kompanije iz agrohemijske industrije. Pod uticajem izuzetno agresivnog i moćnog lobija, pre svega kompanija „Bajer“ i „Monsanto“, EU je produžila dozvolu za njegovu upotrebu do 2022. godine.

Ovaj preparat se u Srbiji prodaje pod raznim nazivima: Glifosav, Glifohem, Sirkosan, Glifol, Glifomark, Bingo 480, Clinic 480-SL, Glyphogan, Roundup, Blade 48-SL i izuzetno je zastupljen na srpskim njivama. Koristi ga skoro svaki veći poljoprivredni proizvođač, u sve većim količinama. Budući da se, kako kažu stručnjaci, koristi iz ekonomskih razloga, male su nade da će se u dogledno vreme nešto izmeniti.

Ako slušate naše stručnjake, glifosatu se nema šta zameriti: po rečima Nevene Ristić, master inž. poljoprivrede iz Poljoprivredno-savetodavne službe Požarevac d.o.o. (ističem d.o.o, dakle ne baš služba već komercijalno preduzeće): „Veoma efikasan i ekonomski opravdan način suzbijanja korova na strništu izvodi se primenom neselektivnih translokacionih herbicida, odnosno preparata na bazi aktivne materije glifosat. Odlika ovih herbicida je da oni deluju na sve biljke na koje depozit dospe. Kroz list, herbicid se dalje translocira u sve nadzemne i podzemne organe biljke, suzbijajući tako i najproblematičnije višegodišnje korove poljoprivrednih useva“ (citat iz teksta na adresi https://recnaroda.co.rs/suzbijanje-korova-na-strnistu/).

Milina. Nit oreš nit kopaš, samo prskaš u veselju.

U pitanju je totalni, neselektivni sistemski herbicid, na srpskom – sredstvo za uništavanje korova. Koji ubija sve zeleno pred sobom. Da bi smanjili troškove, umesto da strnjišta oru i obrađuju, ratari ih prskaju ovim preparatom. U voćnjacima ga, kako profesionalci tako i hobisti, često koriste za takozvanu „hemijsku kosidbu“ jer, dragi moji, glifosat za sobom ostavlja sprženu zemlju. Golu. Uništava baš sve. U stvari… Ne baš sve. Ne uništava kulture koje su genetskim inženjeringom modifikovane da postanu otporne na njegovo delovanje: genetski modifikovan kukuruz, soju, suncokret, uljanu repicu, šećernu repu… U Sjedinjenim Američkim Državama, „Roundup“ je neizostavan i koristi se u zastrašujućim količinama i svugde, njime se besomučno zaprašuju ogromne plantaže genetski modifikovanih useva.

Dok jedni drugima oči vadimo oko pitanja da li su u pravu pobornici ili protivnici vakcinacije, pokvareno i tiho, ali masovno, glifosat nalazi svoj put do naše trpeze i našeg tela. Još 2015. godine je Svetska zdravstvena organizacija ovaj preparat označila kao „verovatno karcinogen“. Takođe, sve je veći broj naučnih radova koji ukazuju na štetnost glifosata: kod ljudi koji su izloženi njegovom dejstvu u većim dozama, dakle radnika u poljoprivredi, ovaj preparat za 41% povećava rizik od oboljevanja od ne-Hočkinovog limfoma, zloćudnog tumora limfnih žlezdi (podatak iz pregleda pod naslovom Exposure to glyphosate-based herbicides and risk for non-Hodgkin lymphoma: A meta-analysis and supporting evidence; https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S1383574218300887). Takođe, istraživanja na životinjama su pokazala da je glifosat štetan za korisne bakterije u probavnom traktu, dok su—nasuprot tome—škodljive bakterije na njega otporne. U isto vreme, u mnogim zemljama, nama na uštrb, dolazi do evolucije štetnih biljaka u tzv. „superkorove“ koji su otporni na glifosat. Glifosat se povezuje i sa epidemijom celijakije i netolerancije na gluten čiji smo svedoci poslednjih decenija.

Srpska javnost je duboko i tragično nesvesna ovog problema i zastupljenosti ovog herbicida u hrani koju jedemo. Dok Samuraji Računarskog Miša u zapaljivim objavama i komentarima pozivaju na rušenje postojećeg „zločinačkog“ poretka, dok do mučnine razglabaju o Bilu Gejtsu uz poučnu mantru „informišite se malo“ za nas neuke, najveći broj stanovnika Srbije živi u blaženom neznanju da se zdravlje cele nacije uveliko i „po tihonjenko“ ugrožava otrovom čiju je upotrebu Austrija zabranila prošle godine, kao prva u Evropi.

Nasuprot našem neznanju, u SAD je protiv „Monsanta“ i „Bajera“ kao njegovog nemačkog vlasnika pokrenuto više od 90.000 sudskih postupaka, dok je sud, rešavajući po prvoj podnetoj tužbi, avgusta 2018. godine doneo presudu protiv ovih giganata.

Agrohemijska industrija je nemilosrdna. Vrednost tržišta agrohemijskih proizvoda na globalnom nivou je 2019. godine iznosila vrtoglavih 243 milijarde dolara; agrobiznisu nije stalo do ljudskog zdravlja već do povećanja profita makar i za jedan jedini dolar. Udara ispod pojasa, izvrće činjenice, laž pretvara u istinu, ubeđuje vas da otrov radi vama u korist, angažuje armiju naučnika sa rent-a-stručnošću…

Zato razmislite pre nego što sledećeg puta kupovinu povrća u velikom trgovinskom lancu pred sobom ili nekim drugim opravdate mnogo puta ponovljenom rečenicom: „nemam vremena za pijacu, lakše mi je da sve kupim na jednom mestu“. To jeste lakši put i slažem se da je put do zdravlja trnovitiji, jer se morate pomučiti da uspostavite sopstvenu mrežu malih poljoprivrednih proizvođača u koje imate poverenja. Jedan od znakova prepoznavanja su nešto više cene proizvoda koje nude. Čak i tako, razlika se svodi na dva ili tri espresa mesečno. Međutim, kad jednom izgradite takvu mrežu, biće dovoljno nekoliko telefonskih poziva da kupite sve što vam je potrebno.

Ili, još bolje – koliko nas negde ima parče zapuštenog, zaparloženog zemljišta koje će nam fizički rad ponuditi kao svestranu i besplatnu alternativu zagušljivoj teretani?

Podeli info

Da li podržavaš odbranu reka Stare planine?