Postoji mnogo tema koji su aktuelizovane činjenicom da je Korona, svojom katastroflnom prirodom istovremeno poentirala na slabosti uveliko trulih ekonomskih sistema i dogmatskih ideja. Destruktivnost Korone se ogledala u dekonstrukciji lošeg. Konstruktivnost Korone, prema tome, ogleda se u potencijalima u pogledu na „novu normalnost“, koja u svojoj prirodi ne pregovara nad fundamentalno važnim.

Šta je fundamentalno važno – voda, vazduh, zemlja? Korona nas je naterala da razmišljamo egzistencijalistički, moralno, etički u kategorijama vrlina. Sa koronm, nada surfuje nad muljem. Nada isijava najbolje aspekte identiteta nad kojim se ne manipuliše.

Sada imamo šansu da konstruišemo novu stvarnost ili svet kakav želimo. U konstrukciji alternativnog i avangardnog sveta, prvo važno je da nema pregovora u pogledu na ideju vraćanja na staro.

Na staro se ne vraćamo, jer nije dobro za nas. Mi smo u fazi „sigurne kuće“ i tu ćemo ostati dok nam se pravac ne iskristališe.

Sada imamo šansu da se fokusiramo na suštinski važno. U periodu kolektivne socijalne i fizičke izolacije, imali smo šanse da svesno i nesvesno pustimo i osetimo, pa rafinišemo ukus i onda prihvatimo gde smo, odakle smo tu stigli i gde želimo dalje.

Ovo gde želimo dalje razlikuje se u mnogome od pre-korona vremena.

Uglavnom svi ćemo se složiti da smo razmišljali o tome i shvatili da bez čega se zaista ne može, da se nad time i ne pregovara. Države su pokazale spremnost za poteze koje faktički znače nacionalizaciju (uzimanje pod državno upravljanje: železnica, bolnica, raznih drugih privatizovanih sistema) – i to bez revolucije.

Šta sve nema alternativu? Hrana i zdravlje. Vazduh i voda. Zemlja. Distributivni kanali imaju alternativu, radno vreme je ima, i vrlo brzo se flaksibilnost i smanjivanje posrednika pokazala mogućim. Sistemski kakva god da su rešenja, fokus je stavljen da čoveka, zdravlje, hranu, društvo.

Sada postoji šansa da se sistam restartuje na mnogo načina, tako da socijalna, kulturna i pitanja životne sredine budu stubovi pretpostavke za nadgradnju svakog društva koje pretenduje da bude zdravo i vitalno, a ekonomija sa svojim politikama treba da bude način da se ostvare prethodno zadati ciljevi u vezi sa društvom, kulturnom i životnom sredinom. Vrlo jednostavno. Ekonomiju treba smestiti u finkciju javne praktične politike i instrumenata, a ne smisla per se. Smisao je na drugim mestima.

Nada je u postavljanju smisla na svoje mesto, približavanju zaista bazičnih tema svakome od nas. Mi moramo da shvatimo da ono što je zaista važno jeste I treba da ostane besplatno I čisto: voda, vazduh I zemlja – bez njih ne možemo.

Dr Milica Kočović De Santo

Naučni Saradnik

Podeli info

Da li podržavaš odbranu reka Stare planine?