Milica Kočović De Santo je aktivistkinja koja se protivi projektima MHE u srcu zaštićenog područja, parka prirode Stara planina (koja se prostire između Srbije i Bugarske). Ispričajmo priču o odbrani vode na Svetski dan voda.
„ Centralna ideja iza svega, a koju savremena ekonomija ne planira da preispita jeste ideja modela rasta. Čak i sada, kada ovakva ekonomska „ideologija“ očigledno ugrožava ordrživost svih planetarnih resursa“. Milica Kočović De Santo je naučni istraživač na Institutu Ekonomskih nauka u Beogradu i predavač po ugovoru na Fakultetu Dramskih umetnosti, Univerziteta Umetnosti u Beogradu.
Milica je jedan od branilaca vode u Srbiji, koji se godinama protive projekata mini hidroelektrana derivacionog tipa, u srcu zaštićenog područja, parka prirode Stara planina, magičnog mesta blizu granice Srbije i Bugarske. Saslušajmo njenu priču prilikom Svetskog dana voda.

Sudbina planinskih reka osuđena je na loš kraj

„U parku prirode Stara planina, u toku je operacija koja bi mogla da predstavlja značajan presedan: izgradnja projekata MHE koji su predstavljeni argumentom podrške održivom razvoju. Ukoliko bi ovakva logika prošla, svaka planinska reka u Srbiji, Balkanu i potencijalno svetu je predodređena na loš kraj. Ovakav kraj se odnosi i na nas sve, takođe“, kaže Milica Kočović De Santo.
Stara planina je park prirode u kome se planira izgradnja 60 MHE. Stav vlasti Srbije korelira sa pretpristupnim obavezama Srbije prema EU, da poveća energiju iz obnovljivih izvora, pri čemu se Balkan opredelio za najjeftiniju opciju. Zahvaljujući ovoj odluci, koja je nazvana energetski održivom, mnogi domaći i strani investitori su privučeni da investiraju, a njihova imena je često nemoguće pronaći.

Priča koja zaslužuje da bude ispričana

Pokret Odbraimo reke Stare planine počeo je sa javnim delovanjem 2018, šireći kroz internet informacije, dokumentarne, kulturne, umetničke i pravne sadržaje predstavljane u okviru FB grupe, koja broji oko 90.000 članova. Mi smo grupa građana, strastvena i neposlušna, bez ambicije da postanemo partija.
Cilj naše borbe ogleda se u sprečavanju i usporavanju svakog projekta koji bi negativno uticao na životnu okolinu. Mi nikada nismo verovali da se čista energija neophodno izjednačava sa održivošću.

Milica Kočović De Santo

 

Borba na više frontova za odbranu teritorije

„Koristimo različite metode“, nastavlja aktivista, „u skladu sa situacijama. Na primer u februaru 2020. godine, delegacija naših predstavnika: Aleksandar Jovanović Ćuta, Aleksandar Panić i Desimir Stojanov Desko, predali su zahtev Ministarstvu za zaštitu životne sredine, koji je praćen umetničkim performansom. Tom prilikom smo ispred Vlade RS doneli “najveći i najvažniji zahtev u istoriji pisanih Zahteva, na štulama.“
Mnogi umetnici su učestvovali u događajima ORSP, uključujući i Manu Chao, koji je i sam podržao zahteve grupe.
„Zahtevamo postupanje po rešenju inspektora za zaštitu životne sredine. Na osnovu njega, tražimo uklanjanje cevi postavljene u korito Rakitske reke i vraćanje okoline u prvobitno stanje. Ovo rešenje je doneo inspektor Ministarstva za zaštitu životne sredine pre više od godinu dana. Ništa nije učinjeno povodom toga. Država ignoriše sebe. Investitor za to vreme koristi ovu institucionalnu konfuziju da bi ubrzano položili cevi u rečno korito“.

Kada država prednost daje privatnom

„ Svaka reka je život i ovo je fundamentalno razmatranje, ne političko (maker ne u partijskom smislu), već ljudsko I kao takvo treba da se tiče svakoga“, nastavlja Milica Kočović De Santo. „Zbog toga je pokret porastao. Strategije naše borbe su raznolike: nezavisno informisanje javnosti, koje za cilj ima da doprinese emancipaciji običnih ljudi kroz eksperimentisanje, stvaranje novih eko-kulturnih prostora, sve sa ciljem shvatanja koliko ovakvi projekti utiču na sve nas. Sve što smo uradili, urađeno je u skladu sa Zakonima i Ustavom naše zemlje, koju volimo. Nadamo se da ćemo komunikacijskim, ekološkim, kulturnim i zakonodavnim intervencijama dati primere i drugim akterima koji su zainteresovani za temu i koji bi mogli da slede naš primer.“

Gde je suština problema?

„Voda i zajednička dobra – komonsi, dakle, sve što je javno od javnog interesa i značaja, suočeni su sa teškom sudbinom, jer pripadaju društvu, ali ih prisvajaju i koriste pojedinci koji na društvo zatim vraćaju štetu i nastale troškove u vezi sa štetama, u isto vreme ostvarujući lični profit. To praktično znači da u ovom procesu, državni aparat deluje u interesu privatnog sektora. Postoji organizovana mreža koja vrši napad na naše reke, gotovo mafijaškom logikom, koja uključuje državni aparat, lidere, ministre, javna preduzeća, lokalne uprave i investitore.”
Na osnovu primera zaštićenog područja Stare planine, održivost prirodnih resursa, biodiverziteta i ekosistema, kulturne raznolikosti i društvene vitalnosti, postavljeni su u korist interesa privatnog sektora, sledeći ideju po kojoj održivi razvoj zasigurno nije uravnotežen, već referentni okvir za postizanje primarno ekonomskog rasta, a po cenu ugrožavanja ostalih stubova: ekološkog, društvenog i kulturnog. Uostalom, mi radimo ono što bi trebalo institucije da rade.“

Pokret koji je prepoznala zajednica – košta mnogo članove

„ Pojedini naši aktivisti prolaze kroz redovne informativne razgovore od strane policije. Ipak moram reći da se pripadnici vojske i policije sve više javljaju i pridružuju u svemu ukazujući razumevanje i zahvalnost, ali I spremnost da pomognu, što nam je posebno vredno. U ovome smo svi mi zajedno.“
Na lokalnom nivou, u Pirotskom okrugu, vlasti su više puta blokirale lokalne inicijative, u kojima su učestvovali članovi ORSP pokreta. Postoje sada već i međusobne tužbe investitor-građani, zbog psihičkog i fizičkog nasilja koje je sprovođeno nad lokalnim stanovništvom, posebno na primeru sela Rakita i Topli Do.

Finansiranje i nagrade

„Finansijska sredstva uz pomoć kojih realizujemo aktivnosti potiču isključivo od naših dobrovoljnih donacija. Najveći procenat prikupljenih sredstava koristimo za plaćanja troškova suda. Sa druge strane, postoje i vedri primeri. Ove godine dodeljena nam je nagrada u Narodnom pozorištu Srbije od strane nekoliko organizacija, koji su nas prepoznali kao „tim koji je imao najveći pozitivni uticaj na zajednicu u 2019. godini“. Dakle, prepoznati smo na obe strane dobra i zla, kao društveni i politički akter, korektivna snaga i to nas čini posebno srećnim“.

Pored podrške lokalnog stanovništva i dela tećeg sektora u Srbiji kroz kontakte i saradnju sa sličnim pokretima

„Bili smo u kontaktu sa aktivistima na Kosovu, Crnoj Gori, Hrvatskoj, BiH, Albaniji, Bugarskoj. Posebno na Balkanu, gde su sve veći izazovi sa mini hidroelektranama. To je stvorilo mrežu: Plavo srce Evrope, kontaktirali su nas mnogi neformalno okupljeni aktivisti. Ne možemo reći da je ova saradnja kontinuirana, međunarodna i koordinisana ,ali ona postoji. Takođe, nadamo se da radikalizacija naših aktivnosti nije jedina opcija i dalje polažemo nade da radikalizacija ne treba biti jedino rešenje. Međutim, imajući u vidu da su Zakoni u Srbiji okvir koji ne poštuju najviše instance, obesmišljavajući potom rad ostalih institucija, a za čoveka to trenutno znači ćorsokak za praktikovanje sloboda. Sve pomenuto nama zapravo sve više zatvara mogućnosti pravnog i legalnog delovanja, iako smo mi kao pokret oni koji se na temi MHE najviše od svih stejkholdera pozivaju na pravo, poštujući Zakone i Ustav“.

Postoji li plan koji može biti alternativa MHE, težeći održivosti?

U tom smislu imamo i predlog u vezi sa razvojem novih alternativa. „ Potrebni su interdisciplinarni eksperimenti, sa ciljem nalaženja i primene alternativnih sistemskih i razvojnih rešenja kroz stvaranje realnih mogućnosti, koje imaju pozitivne impakte na građane, kroz pravedniji način upotrebe, alokacije i stvaranja resursa.
Novi pravac o kom mi sanjamo jeste zajednički plan, koji ne isključuje i međunarodnu saradnju. Ideja je da se pozovu ljudi koji se suočavaju sa sličnim izazovima, da deluju solidarno u pogledu na ekonomske, društvene, ekološke i kulturne alternative, koji mogu ostvariti i živeti u čistoj eko-kulturnoj autonomiji. Ideja u vezi sa eko-kulturnom autonomijom je u fazi konceptualnog razvoja. Na red je došlo eksperimentisanje na više nivoa, kroz društvene laboratorije za stvaranje novih pristupa i intervencija“.
„Eko-kulturna autonomija, trebalo bi biti pokrenuta kao građanski projekat „odozdo na gore“ (bottom-up), stvarajući dovoljno jaku, emancipovanu kritičnu masu, koja će razumeti svoju ulogu, ali i pomoći drugima da nauče ulogu čoveka u društvu. Cilj bi bio da se zakoni i poštovanje Ustava vrate u središte ideje vladavine prava, pre svega unutrašnjeg zakonodavstva, a potom i međunarodnih konvencija. Sledeći cilj je da građanska sposobnost bude podignuta na nivo kontinuiranog preispitivanja zakonodavstva, formalnih i specijalističkih znanja, kao i bilo kojih znanja iz kojih mogu proizaći argumenti – protiv svih destruktivnih projekata, koji u praksi pokažu negativne efekte na održivost prirodnih, kulturnih i ljudskih resursa“.

Milica Kočović De Santo je umesto zaključka nabrojala ključne reči da zagolica maštu u vezi sa time šta nam ORSP krčka kao sistemsku alternativu za buduća održiva rešenja:
„fer trgovina, fer udeo, permakulturna etika, organska i biodinamična poljoprivreda, eko-kulturni turizam, participativno upravljanje, upravljanje prirodnim i kulturnim nasleđem od strane lokalne zajednice, etika vrline, stvaranje kroz preispitivanje i eksperiment – jesu alati koji su na raspolaganju mnogim zajednicama koje brane vodu kao javno i zajedničko dobro“.

Podeli info

Da li podržavaš odbranu reka Stare planine?