Vrlo često sam pisao, pišem o problematici voda, klimatološkim promenama, prostoru (Landscape), najčešće pišem sa aspekta hidrologije, ali i sa aspekta onoga što nauka poznaje kao biogeografiju, odnosno modernije i uže ekosferu.

Kao konsult, expert u oblasti prostorno-fizičkog (Landscapes) planiranja i analiza, izračunavanja, posebno u oblastima hidro-klimatologije te drustveno-prostornim efektima poplava u oblasti gradnje, izračunavanju poplavnih rizika i rješavanja odvodnji; ekolosko-prostornih izmena u šumskim, prirodnim prostorima; poplavama u urbanim prostorima, radio sam, sarađivao i radim u FAO (istraživačkim projektima) te sam već ranije sarađivao sa nekim univerzitetima…

U suštini, životni prostor biogeni ili živi dijelovi Planete se vežu za abiotske faktore (klimu, vlažnost, topografiju, geološko-pedološko-geomorfološke uslove), ali na to sve zajedno posebno utiče antropogeni faktor.

Antropogeni – ljudski faktor je izuzetno snažan, brž, i često ne iz bioloskih ili ne iz životnih nego iz ekonomskih potreba vrši enormne promene ne samo na površini Planete nego i u hidrosferi pa i u segmentima atmosfere.

Zgodna karikatura dole slikovito kazuje o tome.

moć prirode Zvanična stranica pokreta Odbranimo reke Stare planine i udruženja Nova Stara planina O vodama na Balkanu Održivi razvoj, Odbrana reka, Priroda Nikola Jagarić

O tome postoji niz dokaza na osnovu savremenih merenja i po osnovu dugovremenih (od geoloških – do modernih vremensko-kvalitetnih analiza) uzorkovanjem materijala, prevashodno leda, sadržaja u ledu, i sedimenata iz voda i tla iz čega se dobijaju konkretni podaci o vladajućim biogeografskim uslovima. Ne retko se za neke analize koristi tzv. Paleogeografsko modeliranje.

Na žalost vrlo često na moja pisanja administratorima raznih Balkanskih eko grupa uglavnom neodgovaraju (ne čuju ili ne vide) . Naravno da to ukazuje na nešto, ili na neka stanja unutar grupa ili na moje sasvim neadekvatna pisanja.

Jedan od najvećih problema je zaštita kvaliteta i kvantiteta tekućih voda – površinskih, ali ne manji i ne manje ozbiljan problem je zaštita podzemnih voda, karsnih voda, ta naravno morskih i okeanskih voda.

Prema nekim ne potpuno utvrđenim podacima , ali i iz dobro poznatih uslova, pojava i efekata veoma je veliki problem zaštite kvaliteta voda u karsnim zonama. Ovaj problem je prouzrokovan samim geofizičkim i geomorfološkim odlikama karsta, ali i geohemijskim stanjima geološke podloge i zagađivača. Pukotine u karstu ne omogućavaju snažnu filtraciju voda koje sa površine dospevaju do podzemnih voda usled čega kvalitet podzemnih voda postaje sve više ugrožen. Istovremeno, erozivni vertikani procesi u karstu se pojačavaju što dovodi do snižavanja vodnih pojava karsnih izvora i vrela.

Medjutim, na kvalitete voda veoma snažno utiču uvođenja otpadnih voda (kanalizacionih, industrijskih) indirektna uvodjenja voda iz prostora deponija smeća, industrijskih deponija, industrijskih postrojenja, kao i svakodnevna bacanja raznolikog smeća u vodotoke, jezera i kanale u takvoj količini da stvaraju svojevrsne ustave i brane što za posljedice ima i negativne uticaje prilikom povodnja.

Takođe, vrlo se često zaboravljaju efekti emisije saobraćaja, industrija, domaćinstva u atmosferu … Čestice koje služe kao kondenzaciona jezgra i sa kišom se vraćaju na tlo (kisele kiše nisu nepoznata pojava!)

Jedan od veoma snažnih uzročnika zagađenja voda je poljoprivredna industrija. Efekti ili posljedice upravo poljoprivredne industrije dobro su poznati, definisani i evidentirani u prostorima NW Evrope – posebno Skandinaviji sa efektima čak na morske basene (Severno more, Baltičko more…) do nivoa ugrožavanja određenih životinjskih vrsta.

Svakako, ovo su neki teško ali ipak rešivi problemi naravno uz primene potrebnih znanja, raznih stručnih profila, pronalaženje novih tehničko-tehnoloških rešenja, odnosno neophodno je kombinovati, multi stručni – multidisciplinarni radni pristup. Svakako za sve ovo pomenuto su potrebna i dobro organizovana, usmerana, kvalitetno iskorišćena finansijska sredstva.

posledice poplava 1 Zvanična stranica pokreta Odbranimo reke Stare planine i udruženja Nova Stara planina O vodama na Balkanu Održivi razvoj, Odbrana reka, Priroda Nikola Jagarić

Medjutim, poseban i višestruk problem je isecanje i smanjivanje šumskih pokrova kako na svetskom tako i na lokalnom nivou. Kao posledice smanjenja šumskih pokrova jesu pojačane erozije, premodeliranja površinskih prostora, što je uzrokovano i povećanjem koeficijenata oticaja. Ipak to nije sve.

Nestanak šuma utiče i na izmene u cirkulacijama voda i posebno u povećanju efekata sunceve insolacije, odnosno zagrevanja tla što rezultuje visetrukim posljedicama od kojih je trenutno najveća zagrevanje tla i prostora kao i prizemnih slojeva atmosfere.

Ne manji i vrlo cesto negativan efekat je izgradnja raznih HA (hidro akomulacija) odnosno HE (hidro elektrana). Problem proučen, istražen dobro poznat u celom svetu! Na prostorima Zapadnog Balkana i Balkana u celosti postaje sve češći i veći problem.

Usled energetskih zahteva, dogovora, planiranja doslo je do masovnih gradnji MHE (mini hidroelektrana) što je vidljivo imalo uticaje na hidrobiolška stanja, ali i na promene u prostornom pejzažu (Landscape). Sem pomenutog, uticaj MHE na ukupan život unutar prostora sliva je znatan i uglavnom veoma negativan (ovom prilikom neću objašnjavati o lošim izborima akomulacija, pregradnih mesta, lošim tehničkim rešenjima…). O negativnim efektima (rekao bih posebno u područjima zaštićene prirode) postoje niz mišljenja, viđenja, stručnih, mišljenja ekoloskih aktivista, postoji niz dokumenata pravnih, niz dokumenata- fotografija iz čega su vidljivi doslovce uništavajući efekti ne samo na prirodu nego i na društvene segmente do nivoa potpunih limitiranja i zaustavljanja razvoja te sprečavanja očuvanja odnosno uništenja biogeografskog segmenta – staništa odnosno biotopa.

posledice poplava 2 Zvanična stranica pokreta Odbranimo reke Stare planine i udruženja Nova Stara planina O vodama na Balkanu Održivi razvoj, Odbrana reka, Priroda Nikola Jagarić

Kada govorino o vodama, o pitanju zaštite kvaliteta postoje veoma dobra, kvalitetna, poznata rešenja. Jedan od posebno zanimiljivih pitanja i rešenja je tzv. Vodeni dizajn.

https://stud.epsilon.slu.se/5168/1/sarnsjo_j_121120.pdf

Korišćenje prostora, fizička, prostorna i urbana planiranja su ono što je veoma bitno kada govorimo o ma kojoj problematici voda.

U Evropi, posebno zadnjih godina nakon 2014. godine posvećeno je mnogo radova o aspektima antipoplavnih radova, zahvata, planiranja, analiza, studija i sa vrlo kvalitetnim efektima smem reći u zemljama Skandinavije, ali i Nizozemske, i niza drugih zemalja… sa vidnim kvalitetnim rezlulatatima.

Klimatološke promene – trenutno definisane ciklonskim aktivnostima – češće padavine velikih količina , jakih intenziteta, karakterišu sadašnja klimatološka stanja.

Jedan od posebnih problema je gradnja odgovarajućih zaštitnih objekata koji sprečavaju ili umanjuju efekte poplava.

Na Balkanu se odvijaju promene u načinu korišćenja zemljista, izgradnje (uz pomenute prostorno-pejsažne izmene i rušenja prirodnih biogeografskih granica ili preoblikovanja istih). Rast urbanih i drugih građevinskih oblika i objekata bez poštovanja vladajućih prirodnih uslova dovode do negativnih efekata u pitanju zaštite od voda. To su poplave i specifične pojave erozija – klizišta.

Jedan od osnovnih problema su izgradnje objekata, celih naselja u inundacionim zonama (poplavnim prirodnim ravninama) čime se smanjuje propusni kapacitet vodotočnog sistema, a niz objekata pretstavljaju svojevrsne ustave sto naravno doprinisi velikom rastu nivoa vodnih lica. Kanalisanju tokova, stvaranju matica…

Sem toga, jasno su vidljive radnje i radovi koje smanjuju propusne moći korita što izaziva pojave „zagušenja“ i time poplavu. Deponije raznih materijala, neadekvatne propusne moći manjih mostova, premale dimenzije propusta putne infrastrukture…

Neadekvatna lociranja objekata, loše projektovanje i loši radovi mogu biti uzročnici ne samo poplava nego i šteta po već postojeće objekte, zemljista.

Mozda najveći dodatni problem Zapadnog Balkana je neodržavanje osnovnih rečnih korita, melioracionih sistema i objekata, neodržavanje propusta putne infrastrukture, objekata odvodnje što neminovno dovodi do veoma neželjnih posljedica često veoma skupih pa i katastrofalnih.

Dakle, radi se o složenim problemima korišćenja prostora, te odsustvu adekvatnih antipoplavnih radova i rešenja. Što uz već pomute probleme (deponovanja otpada u rečna korita) na priobalne ravni još pojačavaju negativne efekte nastanka poplava ali i pojačavaju delovanja poplavnih efekata.

Nešto ranije, prostor Zapadnog Balkana 2014. godine pretrpeo je velike štete od poplava. Kolike su? Kakve štete su bile? … poznato mi je samo iz dnevnih novina i podataka Wikipedije (te prilozenih dokumenata), ne raspolažem konkretnim zvaničnim podacima o sredstvima pomoći iz EU i Sveta.

Medjutim, ove godine zadnja poplava očigledno je dočekana nespremno. Izgleda, da kažem tako – zemaljski uzroci uspostavljanja poplava nisu elimisani. Nužni su očigledno sasvim drugačiji pristupi na rešavanju postojećih problema i adekvatni radovi koji bi morali biti planirani na osnovu stvarnih dešavanja, posljedica…

Razlikujemo nekoliko vrsta poplava, ipak ću citirati samo Direktivu EU :
“ Direktiva o poplavama Evropske unije definiše poplavu kao pokrivanje vodom zemljišta koje normalno nije pokriveno vodom.”
Sem poplava bez obzira kojeg tipa, uz njih se veže ceo niz pratećih problema koji uzrokuju velike materjalne štete, ali i druge gubitke pa i ljudske.

Posebni problemi na našim prostorima su klizišta koja po pravilu prate poplave. Ova pojava spada u geomorfoloske rizike – (postoje mogućnosti izračunavanja rizika od poplava, klizista, što se jos uvijek ne koristi ili tačnije ne koristi u kvalitetnoj i dovoljnoj meri). Moram istaći da po pitanjima rešavanja klizista na prostoru Zapadnog Balkana postoje vrsna i iskustva i znanja najviših rangova.

Na žalost na našim područjima Zapadnog Balkana klizišta predstavljaju veliku opasnost. Za rešavanja ovih pitanja nužan je i pored velikih znanja i iskustava stalan rad na planiranju, analizi, konkretnim radovima stabilizacije klizišta, stabiliziaciji terena… Teško je reći koliko postoji aktivnih klizišta, ali moguće je decidno znati koliko je kilometara saobraćajnica ostećeno, koliko je stambenih, koliko privrednih objekata je oštećeno ili i uništeno.

Poplavljeni dijelovi Srbije, Bosne i Hercegovine poplave uprkos inevesticionim radovima:
https://balkaninsight.com/2020/06/23/flood-prone-parts-of-serbia-bosnia-inundated-by-water-despite-investment/

Autor teksta: Nikola Kolja Jagarić,

konsultant/ekspert prostorno – fizičkog planiranja u oblasti hidro – klimatologije

 

 

 

Podeli info

Da li podržavaš odbranu reka Stare planine?