Kada bi tražili mesto gde legendarni Astreus i dalje teče i gde kao i pre 2000 godina vidimo prvog ribolovca sa štapom i mušicama, bile bi to reke Stare planine u Srbiji. Geografska udaljenost od samo par stotina kilometara od severne Grčke i lokacije istorijske reke na kojoj su prvi put osmotreni mušičari, čini staroplaninske reke  predelom na kome se ideja veštačke mušice širila kroz istoriju. Sačuvane u svom iskonskom sjaju u sebi čuvaju riblje i genetsko bogatstvo. Svako na svoj  način privlači ljude ovoj planini i njenim rekama. Njihova prirodna lepota ne može proći nezapaženo, svako u njima nalazi svoj razlog što se planini i rekama vraća nanovo sa uzbuđenjem koje svaki dolazak čini prvim.

Od davnih vremena prvih ribolovaca veštačkim mušicama, Stara planina je bila dom ovoj najtananijoj od svih pecaroških veština. Zatečena, doputovala ili rođena u očima i čulima bistrih i maštovitih žitelja, tradicija pecanja štapom leske (lešnika) i strunom sa udicom na kojoj su vezani vunica i perje, održavala se na Staroj planini sve do osamdesetih godina dvadesetog veka. Ni pojava modernijeg pribora nije mogla sasvim potisnuti sećanja i navike koje nestaju tek sa nestankom zadnjih starih planinskih ribilovaca.

ribolov mušičarenje 1 Zvanična stranica pokreta Odbranimo reke Stare planine i udruženja Nova Stara planina Poslednja planina maglovitih sećanja Priroda, Aktivizam, Odbrana reka, Turizam Aleksandar Panić

Od visina Toplodolske i Dojkinačke reke u crvenom peščaru do belih  krečnjačkih klisura Pakleštice, planina i reke bile su dom prastarom narodu i prastaroj veštini ribolova, ribolova veštačkom mušicom, jedinstvenog po maštovitosti, ideji i samom konceptu imitiranja živog insekta. Brze i plahovite pastrmke iz dubina rečnih virova i brzaka, nagrađivale su tu ideju a veština je prenošena usmeno, bez zapisivanja, sa iskustvom i snalažljivošću planinskih ljudi. Ove reke nose i jednu drugu zagonetnu vrednost, u njima su naučnim ispitivanjem mitohondrijalne DNA pronađeni neki od nastarijih sojeva potočnih pastrmki, što samu Staru planinu i njeno bliže okruženje čini možda i mestom diferencijacije čitave vrste u dalekoj prošlosti.

ribolov mušičarenje 2 Zvanična stranica pokreta Odbranimo reke Stare planine i udruženja Nova Stara planina Poslednja planina maglovitih sećanja Priroda, Aktivizam, Odbrana reka, Turizam Aleksandar Panić

Čak i bez modernih naučnih i ekoloških  saznanja, ljudi su se prema svojoj planini i svetu sa kojim su je delili, biljkama, životinjama i ribama, odnosili sa pažnjom, čuvanjem i skromnim zahvatanjem iskrenih lovaca. Sve što su na njoj i oko nje stvarali na neki način je predstavljalo nastavak prirodne celine i ni jednog trenutka nije ugrozilo ni reku ni planinu. Sam  ribolov mušicom u svom tom odnosu bio je savršenstvo a savršenstvo ne zahteva izmene, ideja prve imitacije nastavlja da živi i pored kevlara i karbona, nepromenjena i revolucionarna kao i u vreme Astreusa.

Iznad Manastirskog mosta Zvanična stranica pokreta Odbranimo reke Stare planine i udruženja Nova Stara planina Poslednja planina maglovitih sećanja Priroda, Aktivizam, Odbrana reka, Turizam Aleksandar Panić
Iznad Manastirskog mosta

 

est malih pastrmki Zvanična stranica pokreta Odbranimo reke Stare planine i udruženja Nova Stara planina Poslednja planina maglovitih sećanja Priroda, Aktivizam, Odbrana reka, Turizam Aleksandar Panić
Šest malih pastrmki

 

Pastrmka Zvanična stranica pokreta Odbranimo reke Stare planine i udruženja Nova Stara planina Poslednja planina maglovitih sećanja Priroda, Aktivizam, Odbrana reka, Turizam Aleksandar Panić
Pastrmka

 

Oslobadjanje Zvanična stranica pokreta Odbranimo reke Stare planine i udruženja Nova Stara planina Poslednja planina maglovitih sećanja Priroda, Aktivizam, Odbrana reka, Turizam Aleksandar Panić
Oslobađanje

 

      Ipak, moderno doba nije mimoišlo ni Staru planinu …

Izazovi i skriveni planovi tranzicije u društvima pseudo demokratija, odnose zadnjih trideset godina pobedu nad svom tradicijom  i pažnjom sa kojom se čovek  odnosio prema prirodi. Surovi zahtevi tržišta, centralizacija političke, ekonomske moći i prikriveni ciljevi interesnih grupacija, izbili su iz ruku najmoćnije oružje svake lokalne sredine. Masovnost, informisanost o stvarnim problemima i organizovanost na njihovom sprečavanju.  Nadigrali su ih nedostatak življa u selima planine, izmeštanje centara odlučivanja i potpuni izostanak participativnosti u odnosu na bilo koju aktivnost koja se tiče prirode i uređenja ekonomskih delatnosti u sklopu nje.

Razmaženost modernog društva i slepa potreba za sirovinama i energijom ne mimoilaze ni Staru planinu. Seča šuma i eksploatacija kamena prete da pređu meru koja bi se mogla nazvati devastacijom  šuma a posledica su centralizovanih planova javnog preduzeća koje iz Beograda isporučuje nelogične godišnje planove seče u sprezi političke moći i korupcionaške manipulativnosti podacima. Smanjivanju ili sprečavanju ne pomaže ni postojanje uređenosti odnosa zaštite kroz osnivanje zaštićenog prirodnog dobra nad ovom planinom. Sve druge ljudske aktivnosti su tim aktom redukovane, osim pomenute seče šume i zamislite, razvoja hidroenergetike.

Hidroenergetski planovi sežu u vreme komunističkog i vojnog upravljanja državom te doktrina izmeštanja centara upravljanja i odbrane u gudure Balkana, nije začuđujuća u vremenima hladnoratovskih i blokovskih previranja. Svaka reka u Srbiji pa i na Staroj planini, trebala je dobiti svoju malu hidrocentralu koja bi, te izmeštene centre upravljanja, snabdevala električnom energijom.

Hladni rat i blokovsku podeljenost su prošlost, ali aveti planova prošlosti još uvek lebde, planovi hidrocentrala ostali su i  prete svim rekama Balkana.

Neznatne energetske snage ali u broju koji zasigurno uništava celokupni planinski rečni sistem Balkana one su dobile i jedan novi smisao i značaj.  Državnim fid in tarifama pokrivena je njihova energetska neefikasnost a izborom investitora još jednom je potvrđena povezanost politike i korupcionaškog pražnjenja državnih budžeta.

Planina maglovitih sećanja ne bi bila to što zaista jeste da je poput drugih, ne manje lepih krajeva Balkana, poklekla pred pretnjom koji je nazvan “cunamijem MHE”. Suočen sa prvom malom derivacionom centralom, koja za kinetički potencijal koristi nekoliko kilometara duge cevovode i isto toliko duga isušena rečna korita, narod Stare planine se probudio.

pirot protest Zvanična stranica pokreta Odbranimo reke Stare planine i udruženja Nova Stara planina Poslednja planina maglovitih sećanja Priroda, Aktivizam, Odbrana reka, Turizam Aleksandar Panić

Podigle su ga realna opasnost od gubitka reka, tradicionalnog načina bavljenja poljoprivredom, uništenjem vodoizvorišta, razvoja ruralnog turizma i nestanak svih onih estetskih i naučnih bogatstava koja zajedno sa rekama čine jednu planinu celovitom i mogućom za razvoj lokalne sredine i čitavog društva.

Ekološki aktivizam pokrenuo se kao retko kad u Srbiji i na Balkanu, iz više grupa usmerenih ka očuvanju planinskih reka, rodio se pokret Odbranimo reke Stare planine. Njegova snaga i potreba za takvim vidom organizovanja bili su očigledni.

Zasnovan na aktivnosti ljudi okupljenih oko društvenih mreža Facebook i Instagram, rastao je iz dana u dan, okupljajući već u prvim nedeljama od osnivanja par desetina hiljada ljudi da bi danas brojio i svih 100 000. članova.

Veliki potencijal naučnika, sportista, planinara, lokalnog stanovništva slio se u ORSP. Značaj organizacije prepoznat je u dvogodišnjem postojanju  i kroz nagrade i priznanja nezavisnih nevladinih organizacija umetnika, novinara, pripadnika akademske zajednice.

Svuda gde su mimo javnog učešća u odlučivanju, izdate građevinske dozvole, pokret je učestvovao u organizovanju  protestnih skupova i višemesečnih straža na mostovima i putevima koji služe za pristup lokacijama predviđenih centrala. Desili su se otvoreni sukobi sa lokalnom vlašću, sa policijom, sa privatnim obezbeđenjima, da je problem stigao i do najviših institucija Srbije.

Pošast je na kratko zauzdana.  Reke Stare planine deluju bezbednim za sada ali budnost ljudi koji ih brane nije popustila, strašni plan uništenja najčistijih voda Evrope nastavlja se u krajevima bez dovoljno ljudi koji bi shvatili opasnosti i sprečili ih.

Bosna, Albanija, Srbija, Makedonija, svakodnevno gube svoje reke. Gutaju ih crne cevi derivacionih vodova MHE. Planina maglovitog sećanja stoji, njene reke čuvaju potomci lovaca, stočara, ribolovaca. Stara planina i njen pokret ORSP su danas branik i primer svima.

IZVOR: nemački elektronski časopis „SKALE“ 

Autori teksta:  Goran Grubić i Aleksandar Panić, april 2020.godine

aktivisti pokreta „Odbranimo reke Stare planine“ 

Podeli info

Da li podržavaš odbranu reka Stare planine?