Potreba za podelom u primeni energije javlja se onog trenutka kada se uočila činjenica da potrošnja nekih vrsta energije premašuje brzinu kojom se stvara u prirodi. Rezerve obnovljivih izvora energije se procenjuju na mogućnost eksploatacije u periodu od nekoliko miliona godina. Dok rezerve neobnovljivih izvora energije se procenjuju na period eksploatacije na nekoliko desetina ili stotina godina, uprkos činjenici da je nastajanje trajalo daleko duže.

Kako je način eksploatacije i potrošnje energije dovela do energetske krize i klimatskih promena potreba za promenom energetske i klimatske politike na globalnom nivou je bila neminovna. Zbog toga je Evropski savet 2014.g uspostavio dogovor o novom okviru klimatske i energetske politike do 2030.g Ovim dokumentom je Evropska unija definisala kratkoročne, srednjoročne i dugoročne ciljeve u oblasti klimatske i energetske politike.

Međutim još tokom 2008-2009.g nakon svetske ekonomske krize Evropa je uočila da treba da se pozabavi održivim pristupom i 2010.g definisala je strateški okvir za period 2010-2020.g pod nazivom Evropa 2020.g strategija za pametni, održivi i inkluzivni rast.

Kako je 2013.g strategija Evrope bila već u poodmakloj fazi implementacije, tako je Evropska komisija pozvala Srbiju u svom izveštaju o napretku da se strateški okrene ka dugoročnoj politici u oblasti klime i energije.

Osnovni ciljevi staretegije Evrope 2020.g su:

  1. Smanjenje emisije staklene bašte od 20% u poređenju sa baznom 1990.g
  2. Povećanje učešća obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji energije na 20% uz povećanje energetske efikasnosti za 20%

Strategija Evrope nije obavezujuća za države koje nisu članice ali je putokaz za ubrzanje reformi. Srbija je svakako član energetske zajednice i ima obavezu do 2020.g da ima učešće u proizvodnji iz obnovljivih izvora energije 27% i izvrši usklađivanje sa pravnim tekovinama EU u oblasti životne sredine i energije.

Kako smo već u 2020.g postavlja se pitanje da li su ciljevi 20-20-20 ispunjeni?

Rezultati su daleko od zadovoljavajućeg, trend obnovljivih izvora energije je jako strm za period 2016-2020.g a tržište CO2 je poremećeno, dok velika očekivanja od trgovine emisijama nisu ispunjena.

Zato Energetski savet donosi dugoročnu viziju klime i energije do 2050.g koja ima dva strateška dokumenta:

  1. Energetska mapa puta 2050.g
  2. Mapa puta za prelazak na konkretnu nisko-ugljeničnu ekonomiju do 2050.g

Ovi dokumenti sadrže ambiciozne povezane klimatske i energetske ciljeve. Obaveza je da se smanji efekat staklene bašte za 80-95% u odnosu na baznu 1990.g. Takođe potrebno je da se u ovom periodu obezbedi energetska sigurnost i konkurentnost.

OIE 3 Zvanična stranica pokreta Odbranimo reke Stare planine i udruženja Nova Stara planina Primena obnovljivih izvora energije, ali ne po svaku cenu Održivi razvoj Nataša Komljenović

Šta je važno za Srbiju i kako da uhvati korak sa promenama?

  1. Potrebno je da u potpunosti ispuni cilj 20-20-20
  2. Potrebno je da ispuni obaveze iz članstva u energetskoj zajednici (27% učešća OIE u finalnoj potrošnji energije do 2020.g) i obaveza usklađivanja zakonodavstva sa EU u oblasti zaštite životne sredine i energetske politike.
  3. Da donese energetski i klimatski nacionalni strateški okvir koji je usklađen sa EU okvirom za klimu i energiju.

Kada je statistika u pitanju Srbija je prema izveštaju Eurostata (Evropski statistički sistem) dostigla udeo u proizvodnji iz obnovljivih izvora energije od 27%.

Retifikacijom Pariskog sporazuma 2017.g Srbija se obavezala da će do 2030.g smanjiti efekat staklene bašte za 9,8 procenata u odnosu na 1990.g

I najvažnije, 30.01.2020.g Srbija je usvojila nacionalni plan za smanjenje emisije NERP. Tome je prethodila odluka Vlade 30.01.2020.g koja je usvojila tekst nacionalnog plana za smanjenje emisija glavnih zagađenih materija koje potiču iz starih, velikih postorjenja  za sagorevanje.

Primena nacionalnog plana za smanjenje emisija ima za cilj da se do 31.12.2027.g smanji emisija iz starih velikih postrojenja za sagorevanje i usaglasi sa graničnim vrednostima emisija koje su definisane Direktivom o industrijskim emisijama.

Međutim, šta je suštinski problem sa kojim se Srbija suočava?

Srbija zbog svog nezavidnog položaja u smislu energetske bezbednosti i zbog poražavajuće stanja u pogledu energeskog siromaštva mora da pronađe rešenje za ove probleme jer direktno utiču na poboljšanje prethodno navedenih parametara.

Šta je to energetsko siromaštvo i zašto Srbija treba ozbiljnije da se pozabavi ovim pitanjem.

Energetsko siromaštvo se najčešće procenjuje kroz udeo prihoda koja domaćinstvo troši za energiju. Međutim pojam, ima znatno šire značenje. Energetsko siromaštvo ograničava ekonomski, socijalni i kulturni razvoj i napredak društva, doprinosi uvećanju socijalnih razlika i društvenih nejednakosti, a siromašne i nerazvijene gura u još veće siromaštvo i gubitništvo.

Energetsko siromaštvo negativno utiče na zdravlje građana, doprinosi zagađenju i degradaciji životne sredine, ugrožava imovinsku bezbednost, smanjuje dostupnost obrazovanja, zdravstvenih i socijalnih usluga i zadovoljavanja mnogih drugih pojedinačnih i opštih potreba. (Izvor: Energetsko siromaštvo i uslovi za njegovo smanjenje, autor: dr. Ksenija Petovar, sociolog)

Siromaštvo je višedimenzionalan problem i prema definiciji iz Strategije za smanjenje siromaštva republike Srbije pretstavlja kompleksnu pojavu kojoj građani nisu u stanju da zadovolje svoje osnovne životne potrebe i osnovna ljudska prava na zaposlenje, odgovarajuće uslove stanovanja, dovoljnu dostupnost socijalne zaštite, pristup zdravstevenoj zaštiti, obrazovanju i komunalnim uslugama.

OIE 4 Zvanična stranica pokreta Odbranimo reke Stare planine i udruženja Nova Stara planina Primena obnovljivih izvora energije, ali ne po svaku cenu Održivi razvoj Nataša Komljenović

Jedan od pokazatelja energetskog siromaštva je procenat direktono utrošenih sredstava za nabavku energije (procenat od prihoda po članu domaćinstva-granična vrednost 10%) ili subjektivni kriterijumi kao što je dostupnost toplote u kući.

Tako više od 85% najsiromašnijih u Srbiji se greje na čvrsto gorivo. Domaćinstva koja koriste čvrsto gorivo troše do 350 kwh/m2 za grejanje prostora a ne postižu odgovarajući nivo toplote. Više od 59% domaćinstava koristi čvrsta goriva za grejanje. Preko 15% anketiranih domaćinstava ne može da priušti sebi dovoljno topao stan. (Izvor:GIZ)

Smanjenje energetskog siromaštva, moguće je postići korak po korak, primenom ne tako skupih i nedostupnih sredstava. Pomenućemo samo zamenu neadekvatnih lokalnih ložišta koja proizvode visok stepen unutrašnje zagađenosti prostora, koja su energetski neefikasna jer troše velike količine ogreva a imaju niske temperaturne učinke i proizvode loše posledice na stanje životne sredine.

Potrebno je da država i javni sektor obaveštavaju građane o dostupnim alternativnim izvorima energije, mogućnostima unapređenja energetske efikasnosti svojih objekata, efikasnim načinima štednje energije. A posebno je važno da građani budu informisani o zdravstveno štetnim posledicama upotrebe neadekvatnih lokalnih ložišta (sa sirovim drvetom i niskokvalitetnim ugljem) i proizvodnje energije iz fosilnih goriva.

Umesto zaključka…

Navešću uvodni deo iz Preporuke civilnog sektora u vezi sa obnovljivim izvorima energije koja je juna meseca 2019.g upućena Vladi Republike Srbije.

„ Mi, grupe civilnog društva koje deluju na području Srbije na temi ekološke i ekonomske održivosti energetskog sektora, prepoznajemo ulogu podsticaja u razvoju novih tehnologija u energetici i podržavamo tranziciju prema energetski efikasnom energetskom sektoru koji je zasnovan na održivim oblicima obnovljivih izvora energije.

Važno je naglasiti da je Srbija u periodu od 2015-2017. godine skoro četiri puta više direktno subvencionisala ugalj nego obnovljive izvore energije, i to u iznosu od 287,10 miliona evra.1 Međutim, za očekivati je da će iznos subvencija za obnovljive izvore energije takođe porasti kada se bude pustilo u rad još nekoliko malih hidroelektrana i vetroelektrana pre 2020. godine.

Da bi se osigurala tranzicija prema ekološki i ekonomski održivom energetskom sektoru, potrebno je osigurati da podsticaji ostanu na nivou koji je ekonomski podnošljiv za građane i da subvencije podržavaju samo održive izvore energije… „

Kompletan dokument možete naći na sledećem linku >>>

 

Autor teksta: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.

aktivista pokreta „Odbranimo reke Stare planine“ 

Podeli info

Da li podržavaš odbranu reka Stare planine?