Neopravdani argumenti za energetsku, društvenu, kulturnu i ekonomsku održivost

Imamo odgovornost da ne dopustimo da se tri osnovna mita pre-korona ekonomskih ideja ponovo zakače u buduće ekonomske politike. Ma koliko da novih radnih mesta donose, projekti koji za finalni ishod imaju nestanak, uništenje ili narušavanje: vode, vazduha i zemlje, nisu dobri projekti za nas.

U tome je naša odgovornost, prema planeti, precima, naslednicima, prirodnom I kulturnom nasleđu da obezbedimo da postoji I traje. Korona je globalno kritički raznela ranjivost doskoro shvaćenih superiornih ekonomskih ideja, politika rešenja instrumenata i unija.

  • Održivi razvoj – kao inicijalno teorijski nastala ideja o „balansiranom“ razvoju koji pretpostavlja balansiranost u pogledu na stubove ili teme: ekonomije, ekologije i društva + kulture naknadno dodate važne kategorije. Istina je da se u ime argumenta o održivom razvoju radi na mnogim nazovi održivim rešenjima, idejama i projektima koja to nisu. Još jedna važna istina je da su praktični ishodi, naizgled teorijski pristojno postavljenih ideja o održivom razvoju vrlo nebalansirani, te da su ostali stubovi u funkciji ekonomskog stuba i ideje ekonomskog rasta. Održivi razvoj sa sobom nosi mnogo pozitivnih konotacija, i tamni vilajet sematičkih praznina. On je jednom rečju – Ništa. Ništa sadrži beskonačnost sebe sama. Na primeru MHE, u ime argumenta održivog razvoja ( ideje inkorporirane u ekonomske poltike širom planete u pre-covid19 vremenu), insistira se sve više i na obnovljivim izvorima energije. MHE projekti na koje ukazujemo kao pokret ORSP, i lično (kao ljudi zdravog razuma i stabilne emocije), ne samo da ne donose balansirani razvoj u pogledu na pitanja ekonomije, društva, kulture i ekologije. Ovi projekti ukidaju osnovna ljudska prava, pravo na pristup vodi lokalnoj zajednici, pravo ljudi na vrednovanje prirodnih resursa kroz činjenicu da neometano postoje i da će postojati. Takođe, MHE projekti ukidaju lokalnoj zajednici pravo na kulturu, materijalnu i nematerijlanu tradiciju i hidroidentitet- kao teorijski i praktično dokazanu kategoriju identiteta. Drugim rečima, identitet ljudi koji žive pored reka – hidroidentitet, naročito pored malih planinskih reka, čini te ljude međusobno sličnijima na planetarnom nivou, nego na nacionalnom. Još preciznije, staroplaninac, npr toplodolac, imaće mnogo sličniji identitet latinoamerikancu iz Bolivije koji je odrastao u sličnom geografskom prostoru pored, gde su društveni i kulturni sadržaji određeni i ispreplitani prirodnim kontekstom slične male reke koja teče kamenim koritom. Obojica su svoje vode, i priče koje te vode nose i pričaju branili od nekog oblika „otimanja i privatizacije“. Njihovo iskustvo sadrži vrednosti i smisao a to je teren kulture, a pravo na kulturu je garantovano domaćom legislativom i međunarodnim konvencijama jednako kao i pravo na vodu.

MHE projekti lokalnoj zajednici menjaju kontekst gde živi. Na primeru Rakite, MHE projekat je lokalcima oduzela pravo na rad. Uništenjem jedinog pruta koji vodi prema zajedničkim pojatama, ukinuta je mogućnost bavljenja osnovnom privrednom delatnošću – stočarstvom.

Finalno, MHE su ekonomski neopravdani. Kada ne bi postojale državne subvencije u vidu fid-in tarifa, može se projektovati da bi interesovanje za ovakve projekte nestalo. Pomenute tarife predstavljaju nametnutu re-alokaciju sredstava korisnika električne energije, finalnih platiša, kroz stavku na svakom pojedinačnom računu za električnu energiju. Ova sredstva se potom alociraju prema povlašćenim proizvođačima el. En. Iz obnovljivih izvora energije, od kojih se kilovat otkupljuje po nekoliko puta višoj ceni. Da finalni otkup nije ovakav, ne bi postojali zainteresovani investitori.

  • Ideja o ekonomskom rastu, koji pretenduje u pre-korona vremenu u teoriji I praksi da bude smisao ekonomije na globalnom nivou. Ekonomomski rast moguće je meriti i to se radi pomoću pokazatelja BDP – bruto domaćeg proizvoda. Sve I da se uzme u obzir da je BDP tačno izračunat, jer I ovde je reč o manipulacijama I politizacijama, BDP je odraz velike ništavnosti za post- korona period. Pokazatelj je bio primeren – perfekt, a futur. Procentualni rast BDP-a koju god formula da uzmemo u obzir odražava samo dve stvari: moć države da proizvede I proda proizvode; uz paralelnu snagu društva da kupi proizode. Dodatak je per capita, koji treba da izrazi kupovnu moć čoveka po glavi. Ako je smisao živih bića da kupuju, ovo je dobar pokazatelj.

Važna pitanja o kojima se ne govori u vezi sa ekonomskim rastom, tj rastom BDP-a jesu: KO RASTE, NA OSNOVU ČEGA RASTE, KO ZBOG TOGA NE RASTE, STAGNIRA ILI TRPI ŠTETE? Rastu uglavnom već veliki I jaki, a jaz postaje sve veći. NE PITAMO NITI ZNAMO KO U STRUKTURI PRIVREDE RASTE, RASTU LI EKOLOŠKI PRIHVATLJIVI I ODRŽIVI PROJEKTI, RASTU LI KULTURNI PROJEKTI, RASTU LI PROJEKTI KOJI UTIČU NA DRUŠTVENU VITALNOST, ONI KOJI POBOLJŠAVAJU ZDRAVSTVENI SISTEM? EDUKATIVNI SISTEM? O tome nam BDP ne kazuje ništa. A nije savaki rast ni isti ni dobar.

  • Mit o stranim direktnim ulaganjima (SDU), koja znače sve I vsja, postavljen je samo u kontekst pozitivnih konotacija. U stvarnosti, ima puno teorijskih I praktičnih dokaza da SDU (FDI) ne moraju nužno pomoći privrednom ambijentu na isključivo pozitivan način. Na primeru Srbije strain investitori su privilegovani u odnosu na domaće, imaju fleksibilnije uslove za poslovanje budući da dolaze na evropsku periferiju, ili zemlju u razvoju, ili zemlju globalnog juga. Ukratko, nisu sva strana pa ni domaća direktna ulaganja ista.  Srbiju oni koji je predstavljaju prikazuju kao privredni El Dorado gde je moguće sve – poslovati sa prljavim I démodé industrijama, imati jeftinu radnu snagu, koja radi za minimalac u uslovima u kakvim ne bi mogli ni sanjati da se radnik može tretirati u matici. Srbija sbvencioniše I strane investiture, kroz plate za radnike, a često sa okončanjem subvencionisanog perioda, odlaze I investitri iz Srbije.

Mi moramo biti spremni za uvođenje vrednosti: čistoće, dobrote, poštenja, jednakosti, fer, slobode, solidarnosti u svaki segment društva, jer ove vrednosti obezbeđuju život svega vrednog.
Budućnost ne funkcioniše na zastarelim tehnolgijama. Mi smo tu da gradimo avangardu i novu ideologiju!

Dr Milica Kočović De Santo

Naučni saradnik

Podeli info

Da li podržavaš odbranu reka Stare planine?